Zašto dnevna rutina tokom vanrednog stanja čini da se dete oseća sigurno?
Koncept sigurnosti dobro je poznat u psihološkim teorijama o razvoju dece. Na ranom uzrastu, fizička blizina i dosledna adekvatna emocionalna reakcija roditelja u smislu pružanja utehe, detetu donosi osećaj sigurnosti. Osim predvidivosti koja je oličena u dostupnosti i osetljivosti roditelja u trenutku emocionalne potrebe deteta, za pravilan razvoj ključna je i predvidivost okruženja u kome dete odrasta. Strukturu i rutine koje uspostavlja najpre porodica, a kasnije i vrtić, uče dete kako da konstruktivno upravlja sobom, svojim emocijama i ponašanjem i okolinom.
Stimulativan program PU „HAPPY KIDS“ obezbeđuje mališanima raspored dana koji podrazumeva balans između predvidivih aktivnosti koje donose sigurnost i fleksibilnosti vremenske organizacije koja uvažava i prati dečje želje, potrebe i interesovanja. Na taj način, stvaramo idealno okruženje za njihovo srećno odrastanje.
Porodična rutina podrazumeva ritam aktivnosti poput spavanja, obroka, igre unutra i napolju, obavljanja kućnih poslova, druženja sa članovima porodice i prijateljima. Kada se rutina ponavlja u skladu sa postavljenom dinamikom, porodični sistem funkcioniše uravnoteženo, a dete razvija osećaj kontrole nad stvarima koje mu se dešavaju u životu. Tokom trajanja vanrednog stanja, kada je dete sve vreme sa porodicom, treba organizovati aktivnosti tokom dana tako da se smenjuju dinamične i statične aktivnosti uz optimalno trajanje do 30 minuta. Ukoliko je aktivnost detetu zanimljiva, ona može trajati i duže. Između aktivnosti, pravite pauze za obroke i izlazak na svež vazduh u skladu sa datim preporukama (na terasu, u dvorište…).
Neki od benefita za dete koje donosi dosledna rutina u dnevnom funkcionisanju su:
- uspostavljanje očekivanja – kada dete zna vreme za određenu aktivnost, može samostalno da je inicira i kompletira – npr. pripremu za spavanje.
- razvijanje samopouzdanja i samostalnosti – prošla iskustva koja su se ponavljala u sigurnom okruženju omogućavaju detetu da razvija životne veštine – samostalno oblačenje, pranje zuba itd. Biće samouvereno i ponosno zbog toga što zna šta i kada treba da uradi i što to može da uradi samo. Na taj način razvija i osećaj odgovornosti.
- razvijanje samokontrole – rutina pomaže detetu da razume ravnotežu između zabavnih aktivnosti poput gledanja crtanog filma i funkcionalnih aktivnosti poput pranja zuba;
- smanjenje stresa – kada dete i članovi porodice znaju šta da očekuju i šta se od njih očekuje, stres i anksioznost se smanjuju, kao i neizvesnost oličena u pitanju „šta ako“;
- razvijanje zdravih navika – od redovnog pranja ruku do popodnevne šetnje, rutine pomažu uspostavljanju konstruktivnih navika. Deca koja praktikuju ove veštine moći će bolje da upravljaju svojim vremenom na kasnijem uzrastu i biće disciplinovaniji u poštovanju zdravog životnog stila.
- ojačavanje odnosa unutar porodice – kad dete shvati da postoje redovne porodične aktivnosti, poput zajedničke večere za stolom, počinje da razume šta je važno i uči da ceni vreme koje porodica provodi zajedno. Ovo jača porodične vrednosti i uverenja.
Izdvajamo nekoliko korisnih saveta koji će pomoći u uspostavljanju rutine za dete:
Utvrdite vreme za obavljanje važnih aktivnosti kao što su obroci, izlazak napolje, popodnevni odmor, vreme za kupanje i noćno spavanje.
Razgovarajte sa detetom o planiranim aktivnostima za predstojeći dan. To će mu pomoći da se oseti važno i uključeno i da razume njihov značaj, te će biti spremnije da ih obavi.
Vežbajte strpljenje. Pokušajte da ne postanete nestrpljivi ili frustrirani ako je potrebno vreme da se dete navikne na rutinu koju želite da uspostavite.
Budite dosledni, ali napravite prostor za fleksibilnost. Da bi neka aktivnost postala rutinska, morate je redovno ponavljati, uvek na sličan način i u slično vreme. Međutim, fleksibilnost je važna, posebno za praznike i posebne događaje. Previše strog raspored umanjuje spontanost i kreativnost koji su važni faktori razvoja deteta.
Osmislite „posebne rituale“ i obogatite rutinu elementima u kojima ćete uživati. Bilo da je u pitanju zajednički odlazak na pijacu ili šetanje psa, stvorite očekivanja i rutinu porodičnog vremena. Čitajte priču tokom pripreme za spavanje ili isplanirajte „vreme za nežnost“. Fizički kontakt poput zagrljaja ili poljupca će umiriti dete i ojačati odnos sa njim.
Međutim, šta se dešava kada se uobičajena rutina prekine? Mališani, poput odraslih, najbolje prihvataju promenu ukoliko je ona očekivana i dešava se u kontekstu poznate rutine. To mogu biti situacije odlaska na izlet ili noćenje u vrtiću, koje se, iako su nove, dešavaju u poznatom i sigurnom kontekstu. Za dete nepredvidive promene poput dužeg službenog putovanja roditelja ili razvoda roditelja narušavaju uspostavljen osećaj sigurnosti i umanjuju stečen kapacitet deteta da ih konstruktivno prihvati. Iako ne možemo izbeći promene koje nisu pod našom kontrolom, uspostavljanjem predvidive rutine koja predstavlja oslonac i stabilnost u svakodnevnom funkcionisanju, deci pomažemo da se sa njima nose kada moraju.