KAKO ODGAJATI OPTIMISTIČNO DETE

Optimizam je zdrav! Osobe pozitivnog stava su zdravije i srećnije. Takođe, optimisti su sigurniji, postižu bolje rezultate tokom školovanja, na poslu – uopšte u životu. Svaki uspeh podstiče ih da ostvare još veća dostignuća. Čak i ako ste skloni da vidite samo lošu stranu ljudi i pojava, postoje načini da pomognete svom detetu da formira optimistične životne stavove.
Kroz primere koji slede pokušaćemo da ukažemo na korake kroz koje možete da razvijate i podstičete optimizam kod dece.

ZAJEDNO REŠAVAJTE PROBLEME

Kako da podstaknete dete da nastavi u trenutku kada želi da od nečega odustane? Zona aktuelnog razvoja se ispoljava kroz zadatke koje dete može samostalno da reši, a ako je zahtev van njegove zone razvoja dete će postići uspeh jedino u okviru interakcije sa roditeljima ili drugom odraslom osobom i tako postepeno usvajati nove veštine. Danilo, otac petogodišnjeg Ivana, u vaspitavanju svog deteta koristi oprobani metod „Ti to možeš.“ „Kada je moj sin počeo da trenira fudbal, bio je toliko obeshrabren da je ceo trening presedeo sa suzama u očima“, kaže Danilo. „Kupio sam mu loptu i tokom vikenda sam mu kroz igru pokazivao osnovne tehnike igre. U opuštenoj atmosferi, Ivan je uspeo da ih savlada, stekne sigurnost i sada jedva čeka sledeći trening.

UKAŽITE DECI NA DRUGO MIŠLJENJE

Ana, mama troje dece – Anđele (7), Alekse (4) i Bojane (1,5) –pokušava da postavi probleme svoje dece u određenu perspektivu i tako spreči da oni postanu veći, što se pokazalo kao dobar način da smiri prirodnu tendeciju dece da se dure i pate.
Kada je Aleksa bio mlađi, na primer, ceo dan bi bio potišten ako bi njegova starija sestra odbila da se igra sa njim. Zato sam mu neprekidno ponavljala da, ako nešto nije u jednom trenutku po njegovom ukusu, to ne znači da će ceo dan biti takav. Vremenom je shvatio šta mu govorim i i počeo da se ponaša u skladu sa tim“, kaže Ana.

IGRAJTE IGRU

Mnoge majke su zaista sjajne u pronalaženju kreativnih rešenja kako bi promenile stavove svoje dece. „Moja devojčica je od mene nasledila negativan stav prema svemu“, kaže Biljana, majka petogodišnje Maje. S druge strane, njena mlađa ćerkica, dvogodišnja Lara, sušta je suprotnost svojoj sestri – uvek nasmejana i vedra.
Budući da se brinula da Maja ne razvija dalje svoje strahove, Biljana je smislila „igru pretpostavki“. „Ključna stvar ove igre je u tome da Maja i ja pokušamo da predvidimo kakav će biti ishod neke situacije, a kasnije da vidimo koja je od nas dve bila u pravu.“ Biljana je započela ovu igru prošle godine, kada je Maja silno želela da ide u bioskop da gleda omiljeni crtani film. „Maja je toliko želela da gleda taj crtani film, da me je uverila da Lara, koju smo takođe morale da vodimo sa sobom, neće zaspati, niti praviti probleme. Ja sam pretpostavila da Lara neće neće izdržati ceo film“, kaže Biljana. Lara je bila dobra sve vreme, a Majin optimizam se isplatio. Sada, kada Maja ispolji negativan stav prema nečemu, dovoljno je da je podsetim da je „pobedila“ u slučaju „bioskop“, pa da ona promeni stav i raspoloženje. Međutim, ponekad je jednostavna promena teme razgovora efikasan način da se popravi raspoloženje deteta. „Kada je moje dete tužno, podsetim ga na neki zabavni događaj ili neku smešnu knjigu  koju smo čitali i ono se odmah ozari.“

POMOZITE DETETU DA UOČI POZITIVNU STRANU LOŠEG DOGAĐAJA

Kada dete doživi neuspeh, uvažite njegova osećanja ali pomozite mu da se priseti ranijih uspeha i da isproba drugi način rešavanja problema. Nagovestite mu da je moguće da će sledeći put uspeti i da treba da nastavi da pokušava. Na primer: „Vidim da si razočaran svojim rezultatom, možda nije tvoj dan. Obično ti ide dobro i siguran/na sam da ćeš postići bolji rezultat sledeći put.” Zatim pređite na neku drugu aktivnost ili nastavite da vežbate. Ako loše stvari tretiramo kao normalni deo života i dete će naučiti da se sa njima lakše suočava.

BUDITE SISTEMATIČNI U PRIKUPLJANJU INFORMACIJA

    Kada je dete bolesno ili pod stresom, ono postaje bezvoljno i deprimirano. U to se uverila i Janina mama. „Pre nego što ishitreno donesem zaključak o uzroku Janinog neraspoloženja, pročešljam po glavi šta je radila u poslednje vreme. Šta je nedavno pojela ili popila, da li je spavala posle podne…” Ako se dnevne aktivnosti vašeg deteta – uključujući jelo i spavanje – odvijaju po utvrđenom rasporedu, a ono deluje nervoznije, umornije ili tužnije nego obično, onda to može biti znak psihičke ili fizičke iscrpljenosti.

USMERAVAJTE DETE NA POZITIVNO

Poznati psiholog M. Selidžmen koji se bavi proučavanjem optimizma, tvrdi da bi bilo poželjno da dete ima dvostruko više pozitivnih misli od negativnih. Ako želite da vaše dete postane optimista, trudite se da vaše ponašanje i dela  odražavaju takav stav. Provedite svaki dan pre spavanja malo vremena sa detetom i prođite kroz dobre i loše stvari koje su mu se taj dan dogodile, ili jednostavno pitajte dete: „Šta ti se danas najviše svidelo da radiš?”. Na taj način ćete usmeriti njegove misli na pozitivne stvari u životu. Kada god razgovara sa Majom o tome kako je provela dan, Biljana naglašava pozitivne  detalje: „Pitam je šta joj se najviše dopalo tog dana u obdaništu: koja  aktivnost, jelo, drugar.“
Još jedan dobar način za podsticanje optimizma kod deteta jeste da delite sa  njim njegov entuzijazam, bez obzira na to da li se radi o crtežu koje je dete upravo nacrtalo ili o nekom školskom zadatku. Čak i kada entuzijazam splasne, podsećanje deteta na ono što voli brzo će popraviti njegovo raspoloženje. Na primer, kada je Jana rekla majci da ne želi da ide na rođendansku proslavu svoje drugarice Mije, jer ne voli animatora, majka ju je podsetila na one delove zabave koje voli. „Rekla sam joj da, iako na  rođendanu ne voli animatora, uvek se dobro zabavi sa drugarima“, kaže Irena, „Tu  se već malo pokolebala, ali kada sam joj spomenula tortu, više nije bilo dileme oko odlaska, a na licu joj se pojavio širok osmeh!“
I dok Irenina ćerka raste, baš kao i sva naša deca, ona se uverava da u životu podjednako važnu ulogu igraju i pesimizam i optimizam.

SAMOPUZDANO DETE ĆE VIŠE BITI SKLONO OPTIMIZMU

Samopouzdani ljudi uspešno se suočavaju sa problemima zato što veruju da nešto mogu učiniti. Uverenje da smo sposobni rešavati svoje probleme i kontrolisati stvari u svojoj okolini razvija se na ranom uzrastu. Okružite dete zanimljivim igračkama sa kojima može nešto raditi, jer će na taj način naučiti da može kontrolisati svoju okolinu. Kasnije dopustite detetu da preuzima odgovornost za sebe. Često se dešava da dete nije dovoljno zrelo da savlada neke nove veštine koje od njega zahteva određena aktivnost. U tom slučaju, ono će kriviti samo sebe  zbog toga što ne može da drži korak sa drugarima, a to može da izazove tugu i  pesimistički stav. Tada uverite dete da ne mora da bude najbolje u onome čime se bavi, već da je važno da učestvuje, da se druži i uživa. Dete razvija samopoverenje oslanjajući se na mišljenje roditelja, drugih odraslih i svojih vršnjaka o sebi. Preterani zahtevi, često opominjanje, kritika i prebacivanje, sputava potrebu za samopoštovanjem. Kada deca ne razviju samopouzdanje, ona se fokusiraju na neuspeh umesto na uspeh, na probleme umesto rešenje, na prepreke umesto na cilj.

BUDITE REALNI

Ne zaboravite da optimizam, koliko god bio dobar, mora imati svoje granice. Nerealni optimizam može biti opasan. To se posebno odnosi na tinejdžere koji su skloni zanemariti negativne posledice nekih aktivnosti (droga, alkohol…).