SAMODISCIPLINOVANJE

Deca uče iz sveta koji ih okružuje, a roditelji su deci model za stupanje u interakcije sa odraslima i drugom decom. U toku svog boravka sa detetom, budite svesni toga da Vas ono veoma pažljivo posmatra, tražeći signale za način na koji treba da se ponaša. Karl Rodžers, poznati psiholog, indentifikovao je tri osobine koje dovode do bliskog, toplog i odnosa punog razumevanja sa detetom:

REALNOST

Dete oseća i zna kada se veštacki ponašate pred njim, a kada ste pošteni u vezi svojih osećanja i očekivanja i da li su iskene nagrade i ohrabrenja koje mu dajete.

Primer: Aca je nacrtao jednu liniju na parčetu papira i rekao:«Pogledaj šta sam nacrtao!». Ako kažete « U, što je lep crtež!», Aca će znati da vaš komentar ne odgovara onome šta je uradio. Ukoliko kažete, uz osmeh, «Ti si upravo nacrtao jednu liniju na papiru!»,
time ćete mu pokazati da Vi obraćate pažnju na ono što on radi i da ga podstičete da nastavi rad na svom crtežu.

PRIHVATANJE

Ovu osobinu pokazujete kada bez razlike prihvatate i poštujete svoje dete, cenite svoje dete i njegov trud i bez obzira na njegov nivo sposobnosti dopuštate detetu da izrazi i svoja negativna i pozitivna osećanja.

Primer: Za vreme ručka Sanja je rekla: »Ovaj celer je odvratan!»Ako kažete «Sanja, ne govori tako!», ona će osetiti da nema pravo da izrazi ono šta oseća. Ukoliko kažete «Sanja, zašto misliš da je celer odvratan?» , pomoći ćete joj da razume zašto se tako oseća i da potraži drugi način da izrazi svoja osećanja.

RAZUMEVANJE UZ SAOSEĆANJE

Vi saosećate sa svojim detetom, kada možete osetiti kako se vaše dete oseća i kada pokazujete svoja osećanja detetu.

Primer:Sandra je donela svoju omiljenu lutku u park., Ivana joj je otela lutku i Sandra je udarila. Ukoliko se stavite u Sandrinu situaciju, razumećete njen bes prema Ivani. Sa druge strane, ako se stavite u Ivaninu poziciju, shvatićete njenu povređenost i fizički bol kada ju je njena vršnjakinja udarila.
Kada dete shvati da Vi, ne samo da znate kako se ono oseća, već i saosećate sa njim ono je  tada spremnije da učestvuje u rešavanju problema.

Vaše prisustvo i ponašanje utiče na Vaš odnos sa detetom. Pokažite detetu da ga prihvatate i volite. Dete uživa u toploj atmosferi kada zna da je voljeno. Ono tada ima manje potrebe da glumi, oseća se sigurno i ponaša se razumnije. Obratite pažnju kako izražavate svoja osećanja u vezi dečijeg ponašanja.

• Više se smešite nego mrštite!
• Ne pokazujte nervozu krećući  se brzo i naglo već pokazujte relaksirani stav krećući se sporije i “mekše”.

Ostvarujete fizički kontakt sa svojim detetom:

• Držite dete za ruku.
• Ne dozvolite sebi da osetite bes prema svom detetu koje pravi nered.
• Reagujte pozitivno kada vas dete dodirne.
• Stvorite toplu sredinu koja je bogata razgovorima.
• Svakodnevno provodite određeno vreme pričajući sa svojim detetom.
• Recite ono što želite na način koji je detetu razumljiv.
• Kada se obraćate detetu, neka se u vašim rečima ogleda poštovanje!
• Neka Vaš glas bude topao i prihvatajući!
• Slušajte pažljivo dete, umesto da samo Vi pričate.

Ton Vašeg glasa treba da iskazuje toplinu i brigu, a ne bes i razdražljivost. U Vašim svakodnevnim postupcima, pokažite onu vrstu stavova i ponašanja za koje želite da i Vaše dete pokazuje. Zapamtite, dete uči pomoću primera. Svojim celokupnim ponašanjem učite dete i dajete mu primer. Ukoliko kažete:“Hvala“ kada Vaše dete nešto uradi  za Vas, ono će ubrzo naučiti da i samo kaže“Hvala“, a da ga niko nije podsetio na to.

DŽ.Holt je napisao: “Ukoliko moramo da postavimo opšte pravilo za život i rad sa decom, ono bi moglo biti: Budite oprezni da ne kažete ili učinite nešto detetu što ne biste učinili ili rekli nekom odraslom do čijeg  mišljenja i ljubavi Vam je stalo!“

Način na koji ćete urediti prostor u svom domu, može u velikoj meri uticati na detetovo ponašanje i omogućiti mu da se lakše samodisciplinuje.

• Oslobodite detetu dovoljno prostora da se kreće. Kada je dete skučeno i zbijeno u malom prostoru nervoza raste, dolazi do prevelike stimulacije i ponašanje postaje negativno i destruktivno.
• Odgovarajuće organizovan prostor obezbeđuje okruženje za pozitivno ponašanje i prijatnu atmosferu.
• Način na koji planirate Vaše vreme sa detetom može sprečiti neželjeno ponašanje.
• Neka dete zna šta će raditi tokom dana. Dete voli da zna šta da očekuje i oseća se mnogo slobodnije ukoliko zna raspored dnevnih aktivnosti.
• Uspostavite dnevne rutine, tako što ćete činiti otprilike iste stvari  u isto vreme, kao što su na primer, ustajanje u 7:00 h, odlazak u vrtić u 8:00h, aktivnosti napolju u 18:00h  itd. Dete stiče sigurnost kada zna šta ga očekuje u koje vreme.
• Obezbedite lagane prelaze između aktivnosti. Dajte detetu unapred znak za to, da biste ih pripremili za promene. Na primer,  kažite im:“Imaš još pet minuta za igranje napolju, pa krećemo kući“.
• Održavajte tempo aktivnosti, tako da dete ne čeka dugo. Kada dete mora da čeka, ono se tada često nemirno ponaša zato što mu je dosadno.
• Ponudite detetu širok spektar aktivnosti. Radoznalo, zaineresovano i uposleno dete, obično ne pokazuje probleme u ponašanju. Ukoliko ponudite detetu raznovrsne aktivnosti, ono će steći više šansi za uspeh. Što više zna, dete će biti samopouzdanije i manje je verovatno da će ispoljavati probleme u ponašanju.
• Neka Vam dete pomogne u kućnim poslovima kao što su brisanje prašine, prostiranje veša, slaganje odeće…

Kada dete naučite da se ponaša po unapred zacrtanim pravilima Vi onda:

• Pomažete mu da izbegne neuspeh.
• Pošto dete zna šta od njega ocekujete, neće se više, iz nekih nepoznatih razloga osećati neuspešno.
• Pomažete detetu da “daje smisao“ svetu koji ga okružuje. Uz odgovarajuća usmerenja, svet ima prepoznatljiv sistem i dete razume zato što ste mu unapred objasnili svoja očekivanja.
• Dete želi da oseti da je zadovoljilo Vaša očekivanja. To mu daje osećaj vrednosti. Prihvatljivo ponašanje omogućava da dete dobije pozitivnu podršku od strane odraslih i druge dece.
• Unapređujte pozitivan odnos sa detetom. Ako koristite pristup pozitivnog usmerenja, to znači da je dete postalo odgovorno za svoje ponašanje. Vi niste više policajac. Više nema potrebe za međusobni odnos, tipa «Vi protiv deteta».

Obratite pažnju na pozitivne primere:

• Sugerišite prihvatljiv način ponašanja. Primer: «Tvoje noge treba da su na podu», umesto «Spusti noge sa stolice»!
• Pomozite detetu da izbegne frustaciju tako što ćete davati blagovremene sugestije ili pitanja. Primer: «Možda će ti pomoći ako uzmeš veću kanticu?», umesto:»Prosućeš vodu po podu ukoliko ne prestaneš da sipaš!».
• Poducite dete odgovarajućem ponašanju.Primer: «Kada budemo išli u posetu ergeli konja, pažljivo ćemo posmatrati životinje i raditi samo ono što nam čika, koji tamo radi bude rekao, umesto «Znate Vi mnogo bolje
• da se ponašate nego sad!»
• Ponudite detetu onoliki broj mogućnosti koliko je ono u stanju da savlada. Primer: Sa manjim detetom pokušajte sa «Hoceš li da obučeš crveni ili plavi šorts?», umesto «Šta ceš obući danas?». Što dete postaje starije ono može savladati više mogućnosti.
• Skrenite pažnju detetu  na neku drugu aktivnost. Primer: «Jesi li primetio nove igračke u tvojoj sobi?», umesto «Prestani da lupaš tim kockama!».
• Ohrabrujte poželjno ponašanje. Primer: «Rasporedio si kocke na mesta gde stoje. Videla sam koliko vremena i napora za to treba. Hvala ti!».
• Dajte detetu signale za svakodnevne rutine koje želite da dete prepozna. Primer: «Kada pustim ovaj CD vreme je da igračke ostavimo na mesto».
• Očekujte ponašanje za koje ste rekli da ga želite. Primer: Kada dete gradi pomoću kocki kulu, nemojte doći iznad njih i reći: «Zapamti možeš graditi kulu kockama samo odavde do ovde». To je samo oblik «zvocanja».
• Ukoliko se dete prihvatljivo ponaša, predpostavite da je zapamtilo pravilo i nemojte «zvocati».

Pravila ponašanja omogucuju da dete udobno živi, baš kao što to i nama omogućavaju zakoni u društvu u kojem živimo. Pravila detetu daju sigurnost i maksimalnu količinu slobode bez narušavanja slobode drugih.

• Razgovarajte sa svojim detetom o pravilima.
• Budite dosledni u primeni pravila. Zaposleni odrasli je često u iskušenju da detetu oprosti neprihvatljivo ponašanje «još ovaj put»,međutim, posledica je da će dete ubuducće ignorisati i sama pravila. Postavljanje pravila bez njihove primene, jeste gore nego da ne postavljamo nikakva pravila. Potrudite se da posledice nepoštovanja pravila budu takode dosledne.
• Ispitujte pravo značenje Vašeg ponašanja prema detetu. Morate biti jasni oko Vaših očekivanja vezanih za dečije ponašanje. Ukoliko zaista želite da dete bude «u blizini i tiho» ili «da govori samo kada mu se to kaže», onda morate biti spremni da če te dobiti nekreativnog kontrolisanog robota koji nikada neće naučiti da čini stvari samo za sebe.