ODLAZAK NA ZIMOVANJE

Dete predškolskog uzrasta je obično mnogo zrelije nego što ga vide njegovi roditelji. Ulaskom u kolektiv i vršnjačku grupu dete pravi krupan korak u svom razvoju i osamostaljivanju. Međutim, mnogi roditelji iz najbolje namere nekim svojim postupcima mogu usporiti normalan razvojni proces separacije. Neki od tih postupaka bi moglo biti i  ne dozvoljavanje svom detetu da provede nekoliko dana bez njihovog prisustva kod rođaka, babe ili dede ili sa vršnjacima iz vrtića (odlazak na zimovanje, letovanje sa svojim drugarima).

Kada se govori o prosečnom razvoju deteta, donja uzrastna granica kada je dete spremno da ide na samostalno (bez roditelja) putovanje sa vrtićem, je od 30 meseci starosti. Mališani ovog uzrasta bi mogli vrlo lepo da se provedu na svom prvom zimovanju sa drugarima i drugaricama. Veliki broj dece kreće vrlo rano u vrtić, već sa napunjenih godinu dana. Provodeći tamo većinu svog vremena, deca razvijaju navike, stvaraju modele interakcije u grupi i pokušavaju da razviju svoje veštine, što je vrlo značajno prilikom njihovog odvajanja od roditelja bilo da je to poseta babi i dedi na selu ili odlazak na zimovanje sa vršnjacima.

Ukoliko niste potpuno sigurni kako će vaše dete podneti odvajanje od porodice, napravite probu na taj način što ćete ga ostaviti tokom vikenda da boravi i prenoći kod babe i dede ili kod nekih vaših zajedničkih rođaka ili prijatelja, koji imaju dece, a gde vaše dete inače rado odlazi. Na taj način ćete i sebe pripremiti na višednevno odsustvo deteta iz porodice. Najcešće se dešava da roditelji ne puštaju decu na zimovanje sa drugarima iz svog straha i strepnje za dete, iako su svesni da je njihovo dete spremno za višednevno odvajanje.

Prilikom razmišljanja ili rešavanja da li poslati dete na zimovanje, potrebno je povesti računa o sledećim razvojnim karakteristikama deteta:

– da li detetov govorno-jezički razvoj odgovara uzrastu
– da li dete u komunikaciji ima potrebnu pažnju
– da li dete na adekvatan način izvršava naloge odraslih.

Vrlo je važno da roditelji imaju poverenja u osobu koja vodi njihovo dete na zimovanje. Osoblje koje radi u vrtićima i sprema se da ide sa decom na zimovanje je posebno obučeno za taj deo posla. To su vaspitačice koje dete svakodnevno sreće, koje dobro poznaju dete i sa kojima dete često provodi više vremena u toku dana nego sa roditeljima. U mnogim vrtićima važi pravilo da se na zimovanju jedan vaspitač brine o petoro ili šestoro, pa čak i četvoro dece. Sem toga u objektima koji organizuju zimovanja dece, radi određeni broj ljudi koji su takode zaduženi da se brinu o mališanima.

Pre polaska na put roditelji dobijaju spiskove stvari koje deca treba da ponesu. Vaspitači organizuju roditeljske sastanke na kojima roditelji dobijaju sve potrebne informacije u vezi organizacije zimovanja, smeštaja dece, aktivnostima dece na zimovanju itd. Sa vaspitačicama uvek možete da se dogovorite da se sa detetom redovno čujete i budete obavešteni kako je provelo dan.

Roditelji se često brinu da li će vaspitačica adekvatno reagovati u slučaju da se njihovo dete razboli, ali ne treba zaboraviti informaciju da najčešce u hotelu postoji zdravstveni nadzor. Bez obzira na  uobičajeni boravak lekara u hotelima gde borave deca, zgodno bi bilo da svaki roditelj svom detetu spakuje sirup protiv povišene telesne temperature koji dete obično pije.

Ponekad se roditelji brinu da vaspitačica ne poznaje večernje i noćne navike njihovog deteta. U tom slučaju može se sastaviti kratko pismo (u kome će biti  objašnjene detetove večernje i noćne navike) koje će biti stavljeno u kofer deteta zajedno sa ostalim stvarima potrebnim za put.

Često se roditelji pitaju šta da rade u situacijama ako se desi da se dete rastuži, rasplače i želi da se vrati kući. Tada bi roditelji trebalo da se posavetuju telefonom sa vaspitačima kako bi pronašli uzrok takvog detetovog ponašanja, a potom sami da procene kako će reagovati. U slučaju da roditelji smatraju da je potrebno (što se vrlo retko dešava) oni mogu i ranije da odu po mališana, kako bi skratili njegov boravak. Međutim, dete ce čak i od skraćenog boravka sa vrtićem na zimovanju imati dosta koristi. To će posebno da se odrazi na njegovo iskustvo i sticanje samopouzdanja. Nije zanemarivo ni to što će roditelji dete (posle prvog puta) ubuduće lakše puštati da bude odvojeno od njih nekoliko dana. Nekada je dovoljno da roditelji samo dodu i da vide dete, i zatim da se vrate kući.

Da bi se dete osećalo što bolje na zimovanju, a samim tim i roditelji bili opušteniji zbog njegovog odlaska, jako je važno dete adekvatno pripremiti za ovo odvajanje. Kada se govori o putovanju ili odlasku na zimovanje deca vole da zamišljaju, slušaju, posmatraju i učestvuju u raznim aktivnostima vezanim za pripremu ovog događaja.

U tome mogu biti od pomoći sledeće aktivnosti:

– Dozvolite detetu da zajedno sa vama ide u kupovinu i nabavku stvari njemu neophodnih za put.
– Poštujte njegove želje u pogledu garderobe ili igračkica, koje želi da ponese sa sobom.
– Radujte se zajedno sa detetom jer će se na zimovanju lepo provesti i družiti sa drugarima.
– Pokažite radost što je vaše dete već samostalno, pričajte mu o lepim stvarima koje ga očekuju na zimovanju sa drugarima.
– Ukoliko poznajete mesto gde dete odlazi, opišite mu svoja zapažanja i utiske o tom mestu.
– Izbegavajte da pred detetom razgovorate o roditeljskim dilemama u vezi odlaska deteta na zimovanje.
– Nemojte pred detetom iskazivati svoje strahove i tugu zbog njegovog odlaska na put. Tuga i strah roditelja mogu uticati na stvaranje nesigurnosti kod dece, pa čak dovesti i do detetovog odustajanja od namere da krene na put.

Optimalno vreme trajanja dečijeg zimovanja, uzimajući u obzir uzrast je šest do sedam dana. U tom intervalu deci je svaki dan zanimljiv. Oni su za sedam dana, već sve istražili, videli, doživeli, oprobali jelovnik i krevete, družili se i boravili na snegu. Odlazak na zimovanje sa vrtićem je značajan za svako dete i njegove roditelje. Dete se prilikom tog odvajanja oseća da je ”veliko” i odraslo, i da može samo mnogo toga da uradi. Ono stiče samopouzdanje i odgovornost da se brine o sebi i o drugima.