Ako prvi put čujete reč „ LOGOPED “, evo kako to definiše stručna literatura:
LOGOPED je stručnjak za govorno – jezičku patologiju koji proučava, dijagnostikuje i radi na otklanjanju poremećaja govora, jezika i glasa, na rehabilitaciji logopata i prevenciji govorno – jezičkih poremećaja. Sarađuje sa stručnjacima drugih profila, objedinjuje nalaze, vodi dijagnostički postupak i tok terapije, analizira rezultate rada, razmenjuje iskustva i unapređuje teoriju i praksu patologije govora i jezika, odnosno logopedije.
Bilo da je reč o nedovoljno razvijenom govoru, mucanju, poteškoćama u pisanju, čitanju ili izgovoru glasova, roditelji i osobe s kojima dete svakodnevno provodi vreme često ne znaju kada treba potražiti pomoć logopeda. Mnogi roditelji se pitaju kada, kako i koje reči njihovo dete treba da izgovara.
Roditelji bi trebalo da budu upućeni u to koje su norme za određeni uzrast i da prate razvoj deteta.
Evo nekih znakova u vezi sa govorno – jezičkim razvojem kada je potrebno potražiti savet logopeda:
1. Ako Vaše dete kasni u fazama gukanja (od 8 nedelja do 20 nedelja) i brbljanja (6-9 meseci).
2. Ako se prva reč ne javi između 9 meseci i godinu i po dana. Ako dete ne usmerava pažnju na govor ljudi oko sebe, ne podražava zvukove iz svoje okoline, ne razume jednostavne naloge, ne maše rukom ( pa-pa) , ne pokazuje kažiprstom (protodeklarativno pokazivanje), ne pokazuje gde su ruke, glava…
3. Kada ni sa dve godine nije progovorilo, ili ima svega par reči u rečniku. Kada nema prostu rečenicu ( Daj vodu! ).
4. Do tri godine dete treba da ima razumljiv govor i da ima fond od bar 500 reči.
5. Ako dete sa tri godine ima problem u razlikovanju roda, usvajanju množine, ne koristi prideve, priloge, predloge, veznike, pogrešno koristi glagole.
6. Dete na uzrastu od tri godine treba da razume postavljena pitanja.
7. Obratite pažnju da li Vaše dete meša određene suglasnike: V sa P, D sa T, J sa V, L sa J. Da li pravilno izgovara glasove, i da li ima sve glasove.
Važno je da se na vreme počne sa radom na pravilnoj artikulaciji, kako bi se glas automatizovao.
Što duže čekate, biće teže korigovati izgovor. Ukoliko imate bilo kakve sumnje u vezi sa razvojem govora Vašeg deteta, najbolje rešenje je da se posavetujete sa logopedom. Logoped će uraditi neophodne testove i utvrditi logopedski status deteta. Nemojte čekati da problemi budu očigledni svima u Vašoj okolini da biste dete odveli kod logopeda.
Ne verujte kad Vam kažu da ste došli rano! Doći rano za logopeda znači da ste došli na vreme!
Vođenje deteta kod logopeda ne mora da bude stresan događaj. Mališanu ne treba govoriti da ide kod logopeda kako bi ga on naučio da govori. Dovoljno je reći da ide kod jedne tete da pričaju priče, da crtaju…
Roditelji bi trebalo pravilno da usmeravaju dete i da kod kuće prate njihov razvoj. Onog trenutka kad se razvije pravilna interakcija, dete će napredovati. Kako bi se što bolje stimulisala detetova komunikacija, važno je da uz logopeda u terapiji aktivno učestvuju i roditelji, vaspitači, nastavnici. Uloga roditelja je neizmerno važna jer upravo oni najviše vremena provode sa detetom.
Ako je dete malo za terapiju, logoped će Vas posavetovati kako da se postavite i reagujete. Predrasuda je da se logoped bavi samo artikulacijom glasova. Logoped radi i na ranoj govornoj stimulaciji, na javljanju i razvoju govora, na bogatstvu rečnika i na mnogim drugim aspektima govorno – jezičkog razvoja. Važno je da roditelji shvate i prepoznaju problem svog deteta, da ne čekaju da samo od sebe prođe, i da se uz pomoć stručnjaka na vreme krene sa logopedskim tretmanom. Veoma je važno podstaći dete na pravilan izgovor. Evo nekoliko saveta kako to učiniti.
DETE OD 2 DO 4 GODINE
Nikako ne tepajte kada razgovarate sa detetom. Od druge godine se savetuje „ čist govor“ jer ste Vi Vašoj deci model. Obratite pažnju šta dete govori i kako to izgovara, i svaki put mu stavite do znanja da ste ga razumeli. Igrajte se sa Vašim mališanom „ Da – ne“ igre. Pitajte ga: „ Jesi li ti devojčica? “ , „ Da li se zoveš Marko? “. Nagrađujte i proširujte ono što je dete reklo. Kada kaže „IIdemo! “ Vi dodajte: „ Jeste, idemo u park. “. Dozvoljavajte deci da biraju šta da obuku, ali da Vam kažu da li žele plavu ili crvenu majicu. Proširujte fond reči, imenujte delove tela, kao i njihovu svrhu. Pevajte jednostavne pesmice, klasifikujte pojmove u kategorije. Pokazujte mu fotografije poznatih ljudi, pitajte ga ko je ko. Pokazujte mu slike mesta na kojima je bio, pa ga podstičite da Vam priča kako ste se tamo proveli, šta ste radili.
DETE OD 4 DO 6 GODINA
U ovom uzrastu razgovor bi morao da bude prisutan, dete treba da Vam priča kako je bilo u vrtiću, kod bake. Kada dete počne razgovor, poklonite mu svoju pažnju, nemojte ga prekidati. Ne razgovarajte sa detetom previše brzo, i tražite potvrdu da su Vas razumeli. Govorite nove, nepoznate reči, uz objašnjenje šta one znače, kada se koriste u razgovoru. Razgovarajte o vremenskim i prostornim odnosima ( juče, danas, sutra, gore, dole, levo, desno).
Ako Vaše dete do polaska u školu nema govornih teškoća, ali vaspitačice u vrtiću primete da pogrešno drži olovku, ili ne može da poveže skup glasova u reč (sinteza), i isto tako rastavi reč na glasove (analiza), potrebno je što pre reagovati i uključiti dete u terapiju. Iz takvih teškoća proizlaze teškoće u čitanju i pisanju. Vrlo je važno da se kod predškolaca ispita orijentacija u prostoru, odnosi levo – desno u odnosu prema sebi i drugima. Ako dete sa ovim poteškoćama krene u prvi razred, one vremenom postaju očiglednije.
