Podržimo razvoj govora – Da li Vašem detetu treba logoped?
Savremen način i tempo života povezani su sa činjenicom da je sve više dece sa raznim odstupanjima u razvoju govora i jezika. Statistika svedoči da čak 63% dece predškolskog uzrasta ima probleme koji se manifestuju lepezom lingvističkih, psihomotornih i lokomotornih poremećaja. Prosečno dete provede tri sata dnevno ispred malih ekrana i bar još upola toliko u igri sa video-zanimacijama. Istraživanja ukazuju na to da je vreme provedeno na ovaj način visoko povezano sa verovatnoćom javljanja problema u razvoju govora. Utvrđena veza je objašnjena time da televizija i video-igrice predstavljaju primere jednostrane komunikacije u kojoj deca satima ćute, a vokabular kojim govore junaci crtanih filmova zadovoljava govorni nivo dece od dve godine. Ako oslušnemo komunikaciju ovih mališana, videćemo da je ona puna neartikulisanih glasova i uzvika kojima govore crtani junaci. Kada roditelji to primete, najčešće ne znaju kome da se obrate i ne znaju kada je pravo vreme da se potraži pomoć.
Najčešći poremećaji koji se sreću kod dece predškolskog uzrasta jesu smetnje u izgovaranju glasova, nerazvijen ili patološki razvijen govor, disfazije, problemi sa ‘osiromašenim’ rečnikom, nepotpune i agramatične rečenice i nesposobnost mališana da govorom izraze misli. Bez obzira na identifikovanu vrstu problema, deci je potreban stalan podsticaj odraslog da se uključi u verbalnu komunikaciju. Sa druge strane roditelje je potrebno edukovati o pravilnostima i normama za razvoj govora na određenim uzrastima u cilju prevencije pomenutih poremećaja.
U nastavku teksta ćemo ponuditi neke znakove koji mogu ukazati na to da je potrebno da potražite savet logopeda:
1. Ako dete kasni u fazama gukanja (od 8 do 20 nedelja) i brbljanja (od 6 do 9 meseci).
2. Ako dete na uzrastu od 9 do 18 meseci ne progovori prvu reč, ne usmerava pažnju na govor ljudi oko sebe, ne podražava zvukove iz svoje okoline, ne razume jednostavne naloge, ne maše rukom (pa-pa), ne pokazuje kažiprstom (protodeklarativno pokazivanje), ne pokazuje gde su ruke, glava…
3. Ako ni sa dve godine nije progovorilo ili koristi svega par reči bez upotrebe proste rečenice (Daj vodu!).
4. Ako dete do treće godine nema razumljiv govor i fond od bar 500 reči.
5. Ako dete sa tri godine ima problem u razlikovanju roda, usvajanju množine, ne koristi prideve, priloge, predloge, veznike, pogrešno koristi glagole.
6. Ako dete na uzrastu od tri godine ne razume postavljena pitanja.
7. Ako dete sa 3 godine meša određene suglasnike: V sa P, D sa T, J sa V, L sa J ili ne izgovara glasove pravilno.
Svako dete je jedinstveno i ima svoj individualni tempo rasta i razvoja. Navedeni spisak predstavlja norme koje većina dece treba da ispuni na određenom uzrastu, ali su očekivana i određena odstupanja. Ipak, svaki trenutak u kome vam se čini da vaše dete kasni u razvoju govora u odnosu na vršnjake je dobar trenutak za obraćanje logopedu jer ne postoji važnija oblast razvoja na ranom uzrastu od ovog. Logoped vam može ponuditi praktične savete kako da sami pomognete svom detetu u prevazilaženju poteškoća u govoru, ali i predložiti uključivanje u logopedski tretman.
Mališani koji imaju problem u verbalnoj komunikaciji i razvoju govora, mogu imati ozbiljne probleme sa učenjem, čitanjem i pisanjem na kasnijem uzrastu, ispoljavati probleme u ponašanju i socijalnoj interakciji, pokazalo je istraživanje Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda.
Sa druge strane, deca koja imaju razvijene verbalne sposobnosti su deca koja uspešno komuniciraju sa okolinom, lakše izražavaju svoje želje i potrebe, imaju više samopouzdanja i osećaj zadovoljstva samim sobom.
