Kako razvijati samopouzdanje kod dece
U najranijem detinjstvu čovek formira lične osobine, stiče znanja i veštine i uči o odnosu sa drugim ljudima. Iz tih odnosa razvija se samopouzdanje. Ukoliko želimo da podstaknemo decu da se osećaju uspešno, bitno je da prepoznamo značajne situacije u razvoju samopouzdanja deteta. O kojim situacijama je zapravo reč?
Kada dete postiže uspeh ili neuspeh, ono doživljava emocije u skladu sa postignutim rezultatom. Oseća se ponosno i srećno, odnosno, razočarano i tužno. Roditelji i vaspitači treba da znaju kako da se postave u tim situacijama, a da na pravi način odgovore na detetovu reakciju.
Šta je samopouzdanje?
Samopouzdanje predstavlja pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene sposobnosti i iskustvo. U tesnoj je vezi sa odsustvom straha od neuspeha. Kada za nekoga kažemo da je samopouzdan, to znači da ima pozitivnu, ali realnu sliku o sebi.
Deca počinju da razvijaju sliku o svojim dostignućima na osnovu pokušaja, grešaka i postignutih rezultata. Jako je teško promeniti mišljenje kod osobe koja je stekla lošu sliku o sebi tokom odrastanja i zato je važno da se na razvoju samopouzdanja radi od najranijeg detinjstva.
Mališani koji imaju nisko samopouzdanje obično su sramežljivi i zatvoreni, sa rigidnim načinom razmišljanja. Oni sa visokim samopoštovanjem su aktivni, svesni svojih kvaliteta i, što je možda najbitnije, osećaju se dobro u svojoj koži.
Stimulacija razvoja samopouzdanja
Stručnjaci se slažu u oceni da je za izgradnju ličnosti svakog pojedinca uloga roditelja i vaspitača u ranom detinjstvu od neprocenjivog značaja. U najranijem životnom uzrastu treba održavati ravnotežu između pohvala i kritika, tako da dete oseća ponos zbog uspeha. Isto tako, dete treba biti svesno svojih grešaka i neuspeha, ali da se ne obeshrabruje zbog toga. Stav roditelja i vaspitača treba biti dobro odmeren i u skladu sa situacijom – u vaspitanju ne treba biti ni previše blag ni previše strog.
U okviru svakodnevnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti obojenih principima Montesori pedagogije u PU HAPPY KIDS podstičemo decu da što samostalnije obavljaju svoje zadatke. Naglasak stavljamo na raznovrsne aktivnosti koje utiču na razvoj znanja, sposobnosti, inteligencije i socijalnih veština. Smatramo da svako dete treba da bude stimulisano za postignute rezultate i motivisano da se razvija bez obzira na greške.
Dugogodišnji rad sa decom naučio nas je da dečji uspeh ne sme proći neopaženo. Naši srećni klinci za svoj uspeh dobijaju punu podršku stručnog tima. Nastojimo da ih motivišemo da u svojim svakodnevnim aktivnostima nastave da se trude. Vodimo se principima da je svako dete dragocena individua, te naše metode pažljivo prilagođavamo svakom mališanu. Međutim, s obzirom na činjenicu da u porodici deca pronalaze najvažnije uzore, značajno je da se roditelji fokusiraju na razvoj njihovog samopouzdanja.
Saveti roditeljima za razvoj samopouzdanja kod dece
Ukoliko Vaše dete ima poseban način kako nešto radi u odnosu na svoje vršnjake, ohrabrujte ga da bude ponosno zbog toga, a ne da se stidi. Svaka situacija može da se sagleda iz pozitivnog i negativnog ugla. Prema tome, pomozite detetu da razlike sagleda na pozitivan način i bodrite ga da se ističe.
Kada dete postigne uspeh razgovarajte sa njim o njegovom postignuću. Ukoliko je dete prvi put samostalno uspelo da veže pertle ili oboji bojanku, pohvalite ga, bez obzira koliko se Vama taj uspeh činio mali. Objasnite detetu šta je ono što je dovelo do uspeha i na koji način se to dogodilo. Bitno je da dete razume način kojim je ostvarilo postignuće.
Dete treba pohvaliti za postignute rezultate. To ne znači da ga treba hvaliti po svaku cenu. Preterano hvaljenje deteta može da izazove suprotan efekat. Deca koja postanu hvalisava očekivaće reakciju publike svaki put kada se pohvale. Kada ta reakcija izostane, pojaviće se tuga, bes, razočarenje i nesigurnost. Pojavom negativnih emocija nastaće suprotan efekat – gubitak samopouzdanja. Dokazano je da su dečaci više skloni hvalisavom ponašanju od devojčica, prema tome – budite oprezni sa preteranim hvaljenjem dečaka!
