DECA I TELEVIZIJA
Naučna istraživanja pokazuju da deca pred televizorom provode više vremena nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti, ako izuzmemo spavanje. Pored roditelja i vaspitača, TV je najvažniji učitelj kojeg deca imaju. Deca sve vreme uče sa televizije. Program ne mora biti specifično obrazovni da bi se to događalo. Ono što deca uče može ometati ili pospešiti njihov razvoj. Izbor zavisi od samih roditelja.
Kako televizija ometa razvoj?
Većina programa koje deca gledaju namenjena je odraslima. Deca veruju u ono što vide na ekranu. Za malu decu, TV je realni svet, čak i kada se razlikuje od njihovih vrednosti i iskustava. Oni često ne mogu da kažu koja je razlika između onoga što je realno i onog ,,kobajagi“. To decu može zbuniti i odvesti u pogrešnom pravcu. To nekad može poprimiti i drastične mere agresivnosti, nasilja ili diskriminacije bilo koje vrste, što može čak dovesti do toga da deca povređuju sebe ili druge, imitirajući ono što su videla na televiziji.
TV može oštetiti decu i na druge načine. Znamo, na primer, da deca koja puno gledaju televiziju postaju pasivna. Mediji imaju potencijal da dominiraju detetovim životom i da značajno utiču na uspostavljanje interakcije sa vršnjacima i odraslima. Provodeći dugo vremena pred televizorom dete postaje pasivno, ono nauči da prima informacije bez potrebe da na njih odgovara.
Deca, da bi pravilno rasla, trebalo bi da se bave određenim stvarima, a ne samo da posmatraju. Kada se mnogo vremena provodi ispred ekrana, deca gube šansu da postanu kreativna, da koriste razmišljanje i razviju svoje motorne sposobnosti. Veoma je bitno da podstičete dete da gleda različite vrste programa, ali i da pružite deci, osim gledanja televizije, mnoštvo drugih aktivnosti.
Mnogi roditelji, kao i eksperti, takođe brinu o ,,skrivenim porukama“, koje televizija šalje kao što su upotreba nasilja, razni oblici diskriminacije, negativan uticaj reklama na zdravu ishranu …
Kako spreciti negativan uticaj televizije?
Da bismo sprečili negativan uticaj televizije na mališane moramo aktivno učestvovati u odabiru, a kasnije i analizi televizijskih emisija koje deca gledaju. Neki od načina ove analize su:
- Razgovarajte sa decom o sadržaju tv programa koji oni gledaju, o razlikama između realnog i sveta fantastike, o TV karakterima i koliko su oni (ne)slični sa ljudima koje poznajete, o tome kako nasilje povređuje ljude.
- Napravite sa decom zajedno priču o njihovom omiljenom programu ili emisiji; otkucajte to i dajte deci da ilustruju.
- Igrajte igre koje poboljšavaju govorne sposobnosti vaše dece; tako, na primer, potražite svakog dana novu reč ili razmišljajte o programu i karakteru koje počinje na određeno slovo.
- Neku novu informaciju koju ste dobili , gledajući tv, potkrepite nekom knjigom ili izletom.
- Podstičite decu da nacrtaju ili ispričaju koliko je ono što su gledali nalik realnim ljudima koje poznajete.
- Razgovarajte sa decom o tome kako videno nasilje povređuje ljude.
- Sa starijom decom možete pricati o tome kako se pravi TV šou.
- Roditelji takođe mogu uvesti i neku vrstu „tv dijete“, tako što će odredite određene periode u toku dana kada će televizor biti isključen. Tako, na primer vreme obroka je dobro vreme za razgovor između članova porodice, a ne za gledanje televizije.
- Deci ne treba dopustiti da gledaju televiziju u suviše dugim intervalima, a kada gledaju televiziju treba im pomoći da izaberu pojedine programe. Izaberite emisije koje zadovoljavalju razvojne potrebe vašeg deteta
- Trudite se da uvek objasnite detetu zašto ne želite da gleda pojedine emisije; ostanite u toj selekciji pažljivi prema detetu, ali poštujte i sopstvene razloge.
Koji je pozitivan uticaj televizije?
Televizija ipak nije toliko loša. Ona može postati prozor u svet. Može proširiti dečija znanja i interesovanja. Može decu upoznati sa:
- stvarima koje nikad nisu videla
- mestima koja nikad nisu posetila
- ljudima koje nikad nisu srela
- događajima u kojima nikad nisu učestvovala.
Televizija može podučavati veštinama kao što su: čitanje, brojanje, pravilno izgovaranje reči, rešavanje problema, itd. Deca su aktivni televizijski gledaoci i televizija se može posmatrati kao pokretna multisenzorna slikovnica, koja kao i knjiga može podstaći razvoj jezika. Ali, za to je deci potrebna pomoć odraslih. Neka istraživanja su pokazala da govor usmeren na dete u nekim TV emisijama obogaćuje dečiji govor. Program koji dete gleda treba da je sadržajem primeren uzrastu deteta, da pruža korisne i jasne informacije, i da jednostavnim, kratkim rečenicama i sporijim izgovorom, uz mogućnost potpunog razumevanja priče ili informacije, obezbedi razumevanje reči i sticanje novih pojmova. Pozitivan uticaj televizije na jezički razvoj deteta može biti umanjen dužinom vremena koje dete provodi pred televizorom i razumevanjem stvarnosti emisija, vrstom emisija i njihovim sadržajem.
Ukoliko je gledanje televizije navika u vašoj porodici, podstaknite diskusiju sa svojom decom o tome šta su videla dok ste gledali emisije sa njima. Ukažite na pozitivno ponašanje, kao što su saradnja, prijateljstvo i zabrinutost za druge. Dok gledate, napravite vezu sa istorijom, knjigama, mestima od značaja i ličnim događajima. Razgovarajte o ličnim i porodičnim vrednostima, ukoliko su povezani sa emisijom. Pitajte decu da uporede ono što su gledala sa stvarnim događajima. Pričajte o realnim posledicama nasilja i kriminala. Razmotrite kako reklame utiču na kupovinu. Ohrabrite svoju decu da budu uključena u hobije, sport. Sa prikladnim savetovanjem, Vaše dete ce naučiti da koristi televiziju na zdrav i pozitivan način.
