GRICKANJE NOKTIJU
U uslovima savremenog života koji podrazumeva brz tempo, borbu za egzistenciju i česte promene raspoloženja, sve se češće javlja psihička napetost i kod dece. Ona lako može da nastane i usled preteranih zahteva i kritika roditelja i okoline, nesigurnosti deteta, učestalih uskraćivanja, kao i zbog promašaja u školi ili u nekim poduhvatima. Psihička napetost kod dece može se ispoljiti na različite načine: od uzgrednih „ekscesa“ u svakodnevnom životu, pa do ozbiljnih psihosomatskih smetnji.
ONIHOFAGIJA – ŠTA JE TO?
Vrsta poremećaja ponašanja, ispoljena u nervoznom grickanju noktiju, posebno u situacijama frustracije i psihičke napetosti. Javlja se relativno često u detinjstvu i mladosti, ali se ponekad ova navika upražnjava i u zrelom dobu. Ova pojava može da potraje sve do odraslog doba, što samo govori koliko je ta aktivnost moćan izvor zadovoljstva. Postavlja se pitanje odakle potiče to zadovoljstvo? Trenutak kada nokat otpadne posle dužeg grickanja predstavlja neočekivani uspeh i istovremeno donosi osećanje opuštenosti i doživljaj uspešnosti. Ovo je tipičan primer rasterećivanja od psihičke napetosti koje donosi zadovoljstvo. Dakle, dete je uključeno u aktivnosti čiji je efekat merljiv, čiji su rezultati izvesni i koji predstavljaju njegovo delo – prava stvar za anksiozno dete.
Ovakvo zadovoljstvo je doneklo paradoksalno, jer je zasnovano na destrukciji jednog svog dela tela. To zadovoljstvo je malo i kratkotrajno, jer nakon toga ponovo dolazi napetost i još jača potreba za grickanjem noktiju. Ovo potiče još iz perioda kada detetu rastu zubi. Detetu se nadraže desni i ono ima jaku potrebu da kida, grize, jede…Već griženjem čvrste hrane dete postaje sve aktivnije u svojoj ishrani uporedo sa razvojem drugih aktivnosti (kretanje, hvatanje…), koje služe ovladavanju sopstvenim telom i neposrednim okruženjem.
Ukoliko se ovakve aktivnosti sputavaju kaznom i sprečavanjem, energija koju mališani nose u sebi ispoljiće se na drugoj strani. Što je sputavanje veće, napetost sve više prerasta u agresiju prema sebi.
U takvim uslovima grickanje noktiju predstavlja izraz pražnjenja napetosti koja omogućava rasterećenje. Grickanje noktiju generalno nije bolest, već predstavlja pokazatelj psihičke napetosti. U određenom razvojnom periodu do druge i treće godine života, to je čak i normalna reakcija. Naime, kada dete gricka nokte u situacijama koje su nove i nepoznate i kada je to samo trenutna reakcija, ne treba se brinuti zbog toga. Međutim, ako preraste u dugotrajnu naviku uz koju se javljaju i drugi vidovi napetosti, nije loše potražiti savet stručnjaka kako bismo lakše razumeli poreklo te napetosti i pomogli mališanu da je se oslobodi. Lečenje grickanja noktiju pomoću bihejvioralne terapije u principu se zasniva na zameni te navike nekom drugom, konstruktivnijom navikom.
U najranijem uzrastu detetu treba dati igračke koje može da grize i čvršću hranu. Kako dete raste, treba mu omogućiti ispoljavanje potrebe za akcijom. Nije ništa strašno ako dete udara igračku ili poruši napravljenu građevinu od kockica, ili se neumorno kreće. Nije preporučljivo ni insistirati previše na čistoći u smislu prljanja prilikom hranjenja. Najbolje što možemo učiniti za dete dok uživa u svojoj aktivnosti (naravno, ako ne povređuje sebe ili druge) jeste da ga ne prekidamo ili ometamo. U takvim slučajevima dete obavlja ozbiljan posao istraživanja svojih moći i svoje okoline. Sve što pomaže da dete ispolji i kanališe svoju energiju treba podržati ili mu ponuditi učešće u raznim aktivnostima koje podstiču kreativnost: sport, vajanje plastelina, edukativne igračke…
I grickanje noktiju i sisanje palca podrazumeva igranje sa sopstvenim ustima koja predstavljaju izvor prvih zadovoljstava. Time dete može da postigne užitak samo sa sobom i samo za sebe, nezavisno od ostalih, preuzimajući potpunu kontrolu nad svojim zadovoljstvom. Sa prevencijom treba krenuti od samih početnih pokazatelja, Najbolji načini zaštite jesu dosledni vaspitni stilovi roditelja, koji se razvijaju uporedo sa rastom deteta.
Samo grickanje noktiju ne treba da vas brine već pritisak koji ga izaziva. Pokušajte da pažljivim posmatranjem uočite kada dete počinje da gricka nokte, izbegavajte kritike i budite opušteniji u odnosu sa detetom.
