Pravila su važna

Ponašanje roditelja i vaspitni stil prema detetu razlikuju se od porodice do porodice. Pristup odgajanju deteta zavisi od osobina ličnosti roditelja, njihovih uverenja i sistema vrednosti, kao i vizije budućnosti – šta žele za svoje dete kad odraste. Međutim, uz sve različitosti, namera roditelja je najčešće samo jedna, da sve što rade bude najbolje za njihovo dete. Jedan od najvažnijih zadataka roditelja jeste da dete nauči da postoje pravila, da ih razume i najzad, da ih poštuje. To nije lak zadatak, naročito zato što su mala deca razvojno egocentrična i burno reaguju na frustraciju koja je oličena u pravilu i postavljenoj granici. Takva reakcija često pokoleba roditelja i u njemu izazove osećaj krivice zbog toga što detetu nešto „оduzima“ ili zbog toga što je njegov vaspitni postupak emocionalno uznemirio dete. Tada se postavlja pitanje – zašto je važno istrajati u postavljanju pravila, uprkos emocionalnoj nelagodi da to uradimo? Zato što postavljanje granica i učenje pravila ponašanja pripremaju dete za uspešno snalaženje u realnom svetu izvan topline porodičnog doma.

Granice koje postavljaju roditelji jesu prvi korak ka tome da dete kao pojedinac postepeno upoznaje i prihvata brojna pisana i nepisana pravila koja čine život mogućim u modernom društvu današnjice.

Pravila čine okruženje bezbednim za dete

Pravila ponašanja i ograničenja u određenim situacijama uče dete kako da brine o sebi i da se sačuva od potencijalnih opasnosti. Jedno od prvih ograničenja koje dete upoznaje u istraživanju sveta tiče se upravo bezbednosti – na primer „ne diraj utičnicu“, „ne diraj vruću ringlu“. Kasnija ograničenja pomažu detetu da sačuva svoju dobrobit u širokom spektru potencijalno opasnih situacija (na ulici, na internetu, među vršnjacima i slično).

Pravila unose red i strukturu u detetov život

Postavljanje granica i insistiranje na pravilima, predstavljaju smernice za ponašanje deteta. Poruke poput „оvo je dobro“/„оvo nije dobro“ i „оvo se sme“/„оvo se ne sme“ predstavljaju putokaze koji haotičan dečji svet beskonačnih mogućnosti strukturišu i čine mogućim snalaženje u njemu. Postojanje pravila omogućava detetu da razume šta se od njega očekuje, ali ga uči i važnoj životnoj zakonitosti – svako ponašanje proizvodi posledicu. Da li je ona dobra ili loša, zavisi od izabranog ponašanja.

Pravila podstiču razvoj samodiscpline i odgovornosti kod dece

Na ranom uzrastu, dete će poštovati određena pravila zato što ga odrasli često verbalno podsećaju na njih. Dosledno ponavljanje istog pravila dovešće do toga da u jednom trenutku podsećanje odraslih neće biti potrebno. Dete će samo birati poželjna ponašanja, odnosno biće samodisciplinovano povodom svojih obaveza. To mu donosi osećaj odgovornosti za obavljanje različitih aktivnosti (od pranja ruku, odlaganja prljave odeće na predviđeno mesto, do samostalnog završavanja domaćeg zadatka i rukovanja novcem na kasnijem uzrastu). Pokazivanje odgovornosti jača dečje samopouzdanje i doprinosti samostalnosti u dnevnom funkcionisanju.

Pravila uče decu kako da se nose sa neprijatnim osećanjima

Kao što je pomenuto, roditelji ponekad odustanu od postavljanja granice da bi izbegli burnu reakciju deteta – intenzivnu tugu ili bes. Međutim, suočavanje sa neprijatnim emocijama razvija kod deteta izuzetno važnu veštinu. Svaka burna reakcija zbog postavljenog pravila jeste prilika da dete vežba regulisanje sopstvenih emocija. Podnošenje frustracije, besa, dosade ili tuge uz podučavanje adekvatnim načinima prevazilaženja ovih osećanja i umirivanja omogućava detetu da se uspešnije nosi za zahtevima realnosti i spoljašnjeg sveta na kasnijem uzrastu.

Mališani u PU „HAPPY KIDS“ lako prihvataju pravila ponašanja koja važe u vrtiću, ali i u različitim socijalnim situacijama. Centri interesovanja sadrže vizuelne kartice koje ih podsećaju na pravila koja u tom prostoru treba poštovati. Takođe, realizacija aktivnosti u okviru školice lepog govora i ponašanja podrazumeva podsećanje na pravila ponašanja u svakodnevnim vrtićkim situacijama, odnosno učenje pravila lepog ponašanja u konkretnim socijalnim okolnostima (u pozorištu, na ulici, prilikom obroka…) i njihovu praktičnu primenu u realnim situacijama.

Prilikom uspostavljanja i održavanja pravila kod kuće, imajte na umu da dete lakše prihvata i poštuje pravila ukoliko ih razume. Zato mu objasnite zašto je važno da se ponaša na određen način u određenoj situaciji. I ne zaboravite, doslednost u primeni pravila je veoma važna. Ona vodi željenom cilju – da pravila ponašanja u sadašnjosti postanu pozitivni modeli ponašanja deteta u budućnosti.