Pomozite svom detetu kada je uznemireno
Kao odrasli ljudi obično znamo kada su naši strahovi utemeljeni ili iracionalni, a tokom života smo iskustveno razvijali strategije podnošenja anksioznosti i suočavanja sa svojim negativnim emocijama. Samoregulacija je važan segment socio-emocionalnog razvoja ličnosti i podrazumeva sposobnost kontrole sopstvenih emocija, misli, ponašanja i usklađivanje istih sa zahtevima konkretne situacije. Kapacitet za samoregulaciju kod dece razvija se tokom odrastanja, stoga je nužno da roditelji regulišu emocije svog deteta u prvim godinama života.
Međutim, u susretu sa nepredvidivim stresnim događajima, umanjuje se naš kapacitet da regulišemo sopstvene emocije. U okolnostima vanrednog stanja možemo se osećati bespomoćno i uznemireno, a može nas i preplaviti osećaj da „ne držimo konce u svojim rukama“, pa se pojavljuje i izražen strah. Kada se odrasli ne osećaju dobro, deca „upijaju“ emocionalne reakcije roditelja i pokazuju poteškoće da se adaptiraju na novonastale okolnosti. Kako onda pomoći detetu koje se oseća uznemireno?
Cilj ovog teksta je da ponudi moguće načine koji će roditeljima biti od koristi kada istovremeno treba da umire sebe i svoje dete.
RAZGOVARAJTE SA DETETOM I IMENUJTE OSEĆANJA
Izaberite kutak za razgovor u kome se dete oseća sigurno i prijatno. Prilagodite boju i visinu glasa, kao i brzinu govora i potrudite se da Vaš stav tela odaje utisak opuštenosti i mira. Kada razgovarate sa detetom, naročito o temama u vezi kojih ste i sami emotivno osetljivi, koristite kraće rečenice i jednostavan govor. Uvek je zgodno pitati dete kako se oseća, jer ćete na osnovu njegovih reakcija i raspoloženja moći da prepoznate u vezi čega mu je potrebna podrška. Mlađa deca mogu imati poteškoće da se verbalno izraze – crtež ili igra uloga tada mogu pružiti značajne informacije. Imenujte osećanja deteta na osnovu manifestovanog ponašanja. Veoma je važno da dete čuje da je uplašeno, uznemireno, tužno ili srećno – kasnije će samo moći da prepozna određene emocije kada se pojave i znaće šta može da uradi u vezi njih.
POKAŽITE EMPATIJU
Kada je dete uznemireno ili uplašeno, česta reakcija roditelja je umanjivanje značaja njegovih emocija. Iako imaju najbolju nameru i žele da zaštite dete, roditelji na taj način poručuju da je ono što je za dete zastrašujuće, za njih naizgled nevažno. Dete se tada, osim što je uznemireno ili uplašeno, često oseća i neshvaćeno i usamljeno. Zbog toga je važno da svakoj emociji svog deteta pristupite tako što ćete je uvažiti i potvrditi. Empatija, odnosno razumevanje drugog, prvi je korak ka tome da svom mališanu budete podržavajući oslonac.
RAZVIJAJTE NAVIKU TRAŽENJA PODRŠKE
Osim što ćete uvažiti i normalizovati osećanja svog deteta (U redu je da se tako osećaš!), poistovetite se sa njima. Prisetite se trenutaka kada ste se sami osećali tužno, ljuto, zabrinuto… Podelite to iskustvo sa svojim mališanom jer će naučiti da nije jedini i usamljen u svom doživljaju. Takođe, ovakvim pružanjem podrške, svojim primerom pokazujete detetu da deljenje briga i razgovor uvek čine da se osećamo bolje.
OVLADAJTE TEHNIKAMA ZA UMIRENJE
U trenucima kada nas preplave emocije, veoma jednostavne stvari pomažu da se umirimo:
- Vežbajte duboko disanje – ako je mališanima teško da uspostave pravilan ritam dubokih udaha i izdaha koji deluju umirujuće, ponudite im da duvaju balončiće od sapunice.
- Stiskanje meke loptice ili žvakanje žvake (ukoliko je dete dovoljno veliko da je bezbedno da žvaće žvaku) – ujednačeni pokreti ruke ili vilice će rasteretiti dete unutrašnje tenzije koju oseća.
- Radite fizičke vežbe sa detetom – ne zaboravite da je dete biće pokreta. Motorička akcija je veoma važan način oslobađanja nagomilane energije (koja često u detetu stvara osećaj „ne znam šta da radim sa sobom“). Aktivnosti poput skakanja u mestu, čučnjeva, trbušnjaka, preskakanja vijače će brzo učiniti da se dete oseća opuštenije.
PREUSMERITE PAŽNJU DETETA NA PRIJATNU AKTIVNOST
Nekada su deca uznemirena do te mere da ne reaguju na različite pokušaje da ih utešite ili umirite. Tada je veoma korisno preusmeravanje ili odvraćanje pažnje. Ponudite novu igru, igračku, temu za crtanje/bojenje ili počnite da pevate pesmicu koju dete voli i vrlo verovatno je da će se vrlo brzo smiriti i pridružiti u predloženoj aktivnosti.
