ZNAČAJ PRIREDBE U PREDŠKOLSKOM UZRASTU

Kopernikova 10

Miročka 1

Rajka Mitića 18a

Bul.Zorana Đinđića 82

Višnjički venac 73a

Vojvode Brane 18g

Višnjička 45a

A. Stambolijskog 31

Priredbe i proslave su sastavni deo programa vaspitno-obrazovnog rada u vrtiću i predstavljaju najsvečanije i najveselije trenutke za decu, roditelje i zaposlene u predškolskoj ustanovi.

Teme priredbi mogu biti raznolike, kao i povodi za njihovo organizovanje, ali je najvažnije da sadržaji budu tako osmišljeni da se vezuju za dečije doživljaje i iskustva. Sadržaj priredbe u mnogome zavisi od uzrastnih mogućnosti i individualnih sposobnosti dece. Aktivnosti koje sadrži priredba predstavljaju vaspitanje igrom i umetnošcu, što je naročito važno u uzrastu kada su sposobnosti i veštine dece u razvoju. Za razliku od procesa sticanja znanja i navika, u igri i umetnosti dete prerađuje događaje iz života i razvija telesnu i duhovnu osetljivost, slobodu i nezavisnost.

Ove aktivnosti na predškolskom uzrastu predstavljaju prve oblike samoizražavanja i stvaralačke ekspresije, koje pomažu sazrevanju i doprinose uspostavljanju kontakta deteta sa stvarnošcu.

Pored obrazovne i vaspitne funkcije, priredbe su izvor vesele i prijatne atmosfere, koja istovremeno od dece zahteva ozbiljan i odgovoran pristup samom događaju. Ucešce dece ima neprocenjiv značaj za njihov doživljaj sebe i razvijanje osećanja samopouzdanja, jer u ovim prilikama deca doživljavaju svoj prvi aplauz i potvrdu da ono što rade jeste vredno i lepo. Priredbe su, takođe, pokazatelji kontinuiranog i sistematicnog rada sa decom u toku godine, koji se putem ovih aktivnosti predstavlja široj publici.

Pored kreativnosti vaspitača, priredba može jasno da pokaže postoji li kontinuirani rad sa decom u toku godine.

Po ponašanju dece za vreme nastupa prepoznaje se napor koji je vaspitač uložio u svoj rad, ne samo prilikom pripreme priredbe,već uopšte. Deca moraju posedovati odgovarajući stepen discipline i samodiscipline, određena znanja, imati razvijene veštine komunikacije i saradnje sa drugom decom i vaspitačem, kao i izgrađen osećaj odgovornosti. Za formiranje i razvijanje pomenutih osobina odgovoran je vaspitač, koji ih ne može razvijati samo za potrebe priredbe, već se one izgrađuju u dugom vremenskom periodu i predstavljaju stil vaspitanja. Zato priredbe jesu pokazatelji ukupnog vaspitnog delovanja na decu koje vaspitač svakodnevno ostvaruje u cilju negovanja celovitih potencijala.

U toku pripremanja i izvođenja priredbi, dolazi do izražaja način komunikacije među decom i oblici komunikacije između vaspitača i dece. Detetu treba pomoći da oseti sopstvenu važnost i značaj i da mu se jasno stavi do znanja da se cene njegovi napori i produkti njegovog rada. Vaspitač zajedno sa roditeljem mora hrabriti dete i radovati se njegovim uspesima. Odrasli prema detetu treba da ispoljava razumna očekivanja i pokazuje poverenje u njegove mogućnosti, čak i kada ono greši. Odrasli moraju da imaju poverenje u spretnost i istrajnost deteta, kao i u sposobnost mališana da se ponaša zrelo i odgovorno.

Priredbe omogućavaju deci da razvijaju lepe i korisne navike i osobine koje su važne za njihovo sazrevanje i razvoj. Priredbe su vrlo kompleksne i kroz njihovo realizovanje moguće je ostvariti mnogo ciljeva i zadataka, važnih za izgrađivanje celovite ličnosti deteta. U ovim aktivnostima podstiče se samostalnost dece i dolazi do izražaja dečija inicijativa i individualnost. Deca su glavni akteri događaja u priredbi, nisu više pasivni slušaoci i posmatrači, već su potpuno aktivni i spontani učesnici.
Podučavanje dece je jedan od važnih zadataka koji se ostvaruju putem priredbi. Deca stiču znanja o događajima iz prošlosti, važnim istorijskim ličnostim, značajnim datumima i praznicima i ta saznanja postaju deo njihove lične kulture, opšteg znanja i razumevanja tradicije. Priredbe u ovom pogledu igraju važnu ulogu jer deca predškolskog uzrasta mnoge pojmove ne mogu da shvate, ukoliko su apstraktni.

Ukoliko je jedan od ciljeva predškolskog vaspitanja da formira zadovoljno i radosno dete, ispunjeno optimizmom u odnosu na sebe i druge ljude, onda je sigurno da priredbe sadrže mnogo elemenata koji mogu pozitivno uticati na jačanje indetiteta i sticanje pozitivne slike o sebi. Kroz zaduženja i uloge koje dete dobija ili bira, dete može otkriti svoje afinitete, ali i prepoznati šta mu ne prija, za koje aktivnosti i sadržaje nije zainteresovano, ili nema sklonosti. Jednom rečju, može procenjivati svoje mogućnosti i ograničenja. Pronalažanje, razumevanje i prihvatanje sopstvene uloge u grupi je takođe važan uslov za razvoj pozitivne slike o sebi. Priredbe, zatim, zahtevaju od dece sposobnost da se ponašaju odgovorno, što predstavlja put ka formiranju zrele ličnosti.

Najvažnije je omogućiti deci da budu ono što jesu, da se ne stide sebe, svojih maštarija, razigranog ponašanja, potrebe da se oprobaju u različitim ulogama koje odgovaraju njihovoj jedinstvenoj prirodi.

Pored izgrađivanja pozitivne slike o sebi i poverenja u sopstvene mogućnosti, učestvovanje u priredbi može pomoći deci da ojačaju osećaj sigurnosti. Situacija u kojoj se dete nalazi prilikom nastupanja, predstavlja idealnu priliku da se dete samostalno eksponira, a da se istovremeno ne oseća ugroženo i uplašeno, jer se pored njega nalaze drugovi i vaspitači. Dete oseća podršku i zaštitu koju mu oni pružaju i to osećanje sigurnosti za njega je dragoceno u prevazilaženju straha od javnog nastupa.

Bogaćenje i razvijanje socijalnih odnosa je još jedan važan zadatak koji se ostvaruje kroz organizovanje priredbi. Pored ličnog zadovoljstva, u grupi se razvija svest o potrebi i značaju zajedničkog rada i saradnje sa drugovima i vaspitačem, zbog čega u ovakvim prilikama dolazi do izražaja želja i nastojanja dece da sva budu uspešna. Pošto imaju zajednički cilj, uočljiva je potreba dece da nesebično pomažu jedna drugoj, više i češće nego u nekim drugim situacijama. Socijalizacija u ovom kontekstu obuhvata razvijanje interpersonalnih odnosa među decom, negovanje empatije, grupne solidarnosti , međusobno razumevanje i saradnju. Organizovanje situacija kao što su priredbe omogućava deci da se okupljaju oko zajedničkih aktivnosti, dogovaraju o njihovom ostvarivanju, da zajednički procenjuju rezultate i raduju se postignutim uspesima.

Priredbe predstavljaju aktivnosti u kojima se stvaraju uslovi za bogaćenje dečijeg rečnika i negovanje gramatički pravilnog govora. Dok deca recituju, pevaju i govore, njihovo verbalno izražavanje se odvija prema standardima književnog i gramatički ispravnog govora.

Muzičke i plesne aktivnosti su obavezni deo svake priredbe. Kroz ove sadržaje, deca se upoznaju sa bogatstvom sveta muzike i osposobljavaju da izražavaju svoje emocije i misli kroz muziku, ritam i pokret.