„Pomozi mi da to učinim sam.“
Marija Montesori

montesoriMontesori pedagogija je model vaspitanja i obrazovanja dece. Osnivač Montesori pristupa vaspitno-obrazovnom radu je Marija Montesori.
Marija Montesori je rođena u Italiji 1870. godine. Živela je u Italiji, Španiji, Indiji i Holandiji. Nakon diplomiranja na Medicinskom fakultetu, ona dobija mesto doktora u Psihijatrijskoj bolnici na Univerzitetu u Rimu, kao prva žena lekar. Tokom posete ustanovama za poremećene osobe susreće se sa decom bez roditeljskog staranja, zapostavljenom i zanemarnom, koja su kasnila u razvoju. U želji da im pomogne, ona počinje da ih posmatra i proučava njihovo ponašanje.
Marija Montesori je svoj obrazovni plan zasnovala na posmatranju dece u različitim kulturama i u mnogim zemljama. Zato se njena otkrića ne mogu opisati samo kao Montesori, već kao univerzalni principi ljudskog ponašanja, koji se odnose na sve ljude, društva i kulture i koji predstavljaju dobru osnovu za obrazovne sisteme širom sveta. Na to ukazuje i činjenica da se Montesori pedagogija primjenjuje na svim kontinentima zemaljske kugle.
Montesori model je uvek prepoznatljiv među drugim pedagoškim usmerenjima i ima za cilj razvoj deteta u samostalnu i samosvesnu osobu, a samo se takva osoba može razviti u korisnog i vrednog člana svoje sredine i društva u celosti. Svako dete je pojedinac koji će ostvariti jedinstven doprinos svetu .
Montesori pedagogija polazi od potreba deteta, a dete je genetski predodređeno da uči i da se razvija, nesvesno upijajući doživljaje iz svog okruženja. Po Montesori modelu rada ne podređuju se deca unapred određenom planu i programu, nego se plan i program određuje prema sposobnostima, interesovanjima, mogućnostima, uslovima pojedinog deteta ili grupe dece. Ciljevi obrazovanja nisu unapred definisana očekivanja koja su određena van deteta, nego je cilj Montesori pedagogije da svako nađe svoju ulogu, svoje mesto, svoj cilj postojanja i da mu se da mogućnost da to ostvari.
Utisci iz spoljašnjeg okruženja, ne samo da prodiru u detetov duh, već ga oni i oblikuju. Dete poseduje prirodnu težnju da bude što samostalnije tokom svog razvoja, a uloga odraslog je da mu u tome pomogne pružajući mu podršku.
Okolina, koja je primerena potrebama deteta i nudi sve što je detetu potrebno za fizički, umni, duševni razvoj, igra ključnu ulogu u razvoju deteta. Utisci iz spoljašnjeg okruženja, ne samo da prodiru u detetov duh, već ga oni i oblikuju.
Marija Montesori je razvila didaktično-igrovni materijal za različite stupnjeve sazrevanja i pravaca interesovanja dece. Materijal nije najvažniji u Montesori pedagogiji, ali je vrlo dobra pomoć.
Posmatrajući dete od njegovog rođenja, Marija Montesori je uspela da uoči, prouči i opiše rast i razvoj dece i omladine i podelila je njihov razvitak na četiri razvojna perioda:
  1. Period od rođenja do 6 godina, sa dva podperioda, od rođenja do 3 i od 3 do 6 godina
  2. Period od 6 do 12 godina
  3. Period od 12 do 18 godina
  4. Period od 18 do 24 godine

Marija Montesori je jedna od prvih naučnika koja je ponudila u teoretskom i praktičnom smislu kompletno zasnovanu pedagogiju. Živela je tokom turbulentnog perioda svetskih ratova i revolucija. Sve vreme tokom ovog nimalo lakog perioda Marija je nastavljala da proučava decu, osnivala škole, predavala i obučavala učitelje na tri kontinenta. Danas Montesori škole i predšolske ustanove postoje u 52 zemlje na šest kontinenata, a njihov broj nastavlja da raste širom sveta.

Marija Montesori je bila aktivan borac za mir u svetu i pravo dece na obrazovanje, učestvovala u radu UNESKO-a, a za Nobelovu nagradu za mir je nominovana tri puta, 1949, 1950. i 1951. godine. 1949. godine ona dobija u Francuskoj Legiju časti, jedno od brojnih priznanja koja su joj dodeljena tokom života. Marija Montesori je jedna od retkih ličnosti sa svetski priznatim rezultatima u oblasti vaspitanja i obrazovanja dece. Ona nije bila samo među prvim poznatim ženskim naučnicima u vaspitno-obrazovnoj oblasti, već je bila i prva žena koja je diplomirala na medicini. Umire 1952. godine u Norveškoj.